Doživljaj sa policajcem na današnjoj blokadi

Završi se naših 15 minuta tišine i svako na svoju stranu. Nas stotinjak čuva jedno 10 policajaca, svaki dan. Nema incidenata, osim neizbežnih hejtera koji moraju da prospu malo otrova dok prolaze (bajdvej plaćaju me 300-600 dinara da stojim, danas sam saznao – uzela bi pare i osoba koja je to rekla, samo ne zna gde se uzima)

Elem, krenemo mi na svoju stranu i – zaustavlja nas policajac, jedan stariji, građen kao šifonjer.
I čestita nam, kaže danima gleda kako dovodimo najmlađeg učesnika protesta (tj. guramo kolica sa bebom). I zahvali nam se što to radimo.
[a ja ono, 'de je kamera]
Zahvalim se ja i njemu što nas čuva, i tu se razveze priča.

100% je uz nas, tačnije, 100% je uz svoju zemlju i dovde mu je da gleda kako se to čerupa i krčmi i truje i na vlasti od MZ naviše sede likovi koji bi trebalo da sede kod njih u podrumu (i to svi znaju). Gleda N1 iako ih ne voli „zbog drugih stvari“, ali, kako kaže, oni pokažu šta ima – pokaži ti meni obe strane, a ja ću da sam da odlučim. I pomene koliko je njima značilo kad su ih za neki štrajk prosvetari podržali, i u fazonu je, pa kako sad mi njih da ne podržimo.

I nijednom, ni na koji način, nije pomenuo ni nagovestio, svesno ili podsvesno, da tako misli on jedan, ili njih nekoliko u gomili.

I, kaže, ovo samo ne sme da stane, jer onda nikom ništa neće ostati.

I tako se raziđosmo, punijih srca, do sutra.

Pa eto, da ne pišem zaključak.